19/20: Računarske mreže i komunikacije

Bitovi koji su označeni sa BCC predstavljaju bitove za korekciju neispravnosti koje su se javile tokom prenosa. Prijemnik može da zahteva od predajnika da ponovo pošalje poslednji niz teksta. U nekim slučajevima, zavisno od zaštitnog kodiranja, predajnik je sposoban da izvrši rekonstrukciju originalnog signala nakon detekcije greške - ECC - Error correction code.

Ako nakon slanja bita BCC nastupi period kada se ne šalje tekst, predajnik neprekidno salje sinhronizacione bitove da bi se sinhronizacija održala. Prethodno opisane situacije se ponavljaju sve dok postoji potreba za prenosom teksta. Kraj prenosa je oznacen sa EOT - End of Transmission, nakog toga veza se prekida.

Asinhroni prenos spada u serijski prenos kod koga se ne vrši sinhronizacija između predajnika i prijemnika posebnim sinhronim impulsima. Pre nego što počne komunikacija, linija se drži u stanju logičke jedinice neprekidno, a na logičku nulu na mesto prijema označava početak prenosa podataka. Ovaj pad na logičkoj nuli zove se start bit, nakon toga šalju se jedan za drugim informacioni bitovi. U cilju provere ispravnosti prenosa na mestu prijema, utiskuje se na mestu predaje bit parnosti, i linija ponovo prelazi u stanje log. jedinice. Nov prenos novog karaktera odvija se identičnim ciklusom. Glavni nedostatak asinhronog prenosa je loš odnos informacionih bita u odnosu na ukupan broj bita. Ovo znači da je iskorišćenje kanala loše, a brzina prenosa mala.

U slučaju sinhronog prenosa bitovi podataka se kontinualno prenose. Da bi mogla da se identifikuje 8 - bitna reč, prijemnik se mora podesiti na nizove od 8  bitova. Podešavanje se postiže tako što pre započinjanja prenosa podataka vrši neprekidno prenošenje znaka za sinhronizaciju.
Veliki blokovi podataka se šalju kao jedinice ili nule i prijemnik mora duži period vremena da bude sinhronozovan sa predajnikom.
Da bi se obezbedilo da generatori takta predajnika i prijemnika ostanu u sinhronizaciji, poruka se deli na određeni broj blokova. Između svaka dva bloka se šalje niz znakova za sinhronizaciju.
Blokovi bitova se šalju se bez start i stop elemenata. Prijemnik treba da odredi početak i kraj blokova podataka. Da bi se to obezbedilo svaki blok započinje sa preambulom , npr znak za sinhronizaciju u ASCII kodu je 1001 0110 (96) i završava se sa postambulom (bitska kombinacija koja određuje kraj). Ova kombinacija bitova je upravljačka informacija, a ne podaci. Podaci, zajedno sa  upravljačkom informacijom se nazivaju ram.

Kod asinhronog prenosa šalje se jedan po jedan karakter, a karakteri su 5 do 8 bitova dugački.sinhronizacija se mora postići u okviru svakog karaktera. Na početku svakog karaktera prijemnik ima priliku da se ponovo sinhroniše.
Pri  asinhronom  prenosu  se  u  grupu  binarnih  cifara  određene  dužine ubacuju dodatni bitovi, na početak jedan bit, pošetni ili startni bit, i na kraj niza  jedan  ili  više  bitova, krajnji  ili  stop  bit.
Svaki  asinhroni  prenos započinje start bitom, koji upozorava prijemnika da podaci stižu, a stop bit ukazuje na kraj prenosa.
Pri asinhronom prenosu ne vrši se striktna sinhronizacija rada prijemnika i predajnika, već  se sinhronizacija ostvaruje putem start i stop bita.
Pri tome raste broj bitova koji se prenosi. Koristi se u slučaju kada se prenos obavlja na mahove, u vremenskim intervalima različitog trajanja i kada je količina podataka za prenos mala (komunikacija preko terminala). Termin asinhroni odnosi se na nepostojanje sinhronizacije na nivou binarnih reči, jer je prenos binarnih reči neravnomeran.