Formiranje paketa
FORMIRANJE PAKETA
Poruke koje računari razmenjuju mogu biti različite dužine, od nekoliko bitova do mnogo miliona bitova. Tokom prenosa može doći do greške. U računarskim komunikacijama kada se na prijemu utvrdi da u primljenoj poruci postoji greška, od izvorišta se zahteva da datu poruku ponovo pošalje. Zbog toga izvor mora da poslatu poruku čuva u svojoj prihvatnoj memoriji, tzv. baferu, sve dok od odredišta ne dobije potvrdu da je poruka ispravno stigla. Naravno da i u odredištu postoji bafer u koji se smešta primljena poruka. Kako je dužina poruke (tj. broj bitova u poruci) neograničena, nemoguće je projektovati bafer koji bi mogao sa sigurnošću da prihvati svaku poruku. S druge strane, ugrađivanje bafera ogromnog kapaciteta bilo bi izuzetno neekonomično, jer bi veoma često bafer bio gotovo prazan.
Zbog toga je usvojeno da se u procesu komunikacije poruka na otpremi rastavlja na manje delove, na tzv. pakete podataka kako bi se obezbedio što ekonomičniji prenos. U krajnjem odredištu pristigli paketi ponovo se sastavljaju u celovitu poruku. Tako se u računarskim mrežama odvija paketski saobraćaj. Maksimalna veličina paketa zavisi od vrste mreže kroz koju se prenos obavlja. U slučaju paketskog saobraćaja međučvorovi rade na principu memoriši i prosledi dalje (engl.: store-and-forward). To znači da čvor primi paket, memoriše ga u svom baferu, obavi određene operacije i šalje paket dalje prema krajnjem odredištu, ali tek onda kada je odlazni link slobodan.
Paketski saobraćaj ima niz prednosti.
- S obzirom na to da je maksimalna veličina paketa ograničena, lako je projektovati veličinu bafera u čvorovima mreže.
- Kada se na prijemu utvrdi da je došlo do greške, izvorište ne reemituje celu poruku, već samo paket u kome je otkrivena greška. Tako se značajno smanjuje broj bitova koje treba ponovo poslati.
- Dugačka poruka „blokirala" bi za duže vreme jednu ili više linija u mreži i tako onemogućila da se ovom putanjom prenose druge poruke. Podelom na pakete omogućen je ravnomerniji pristup mreži svim zainteresovanima.
Prednosti paketskog saobraćaja imaju i svoju cenu.
- Nedostatak je što se povećava ukupan broj bitova koje treba preneti. Svaki paket mora, pored bitova poruke, da sadrži i niz dodatnih informacija (npr., adresu izvorišta i odredišta, redni broj paketa, da li se radi o poslednjem paketu u poruci, da li paket ima prioritet i kog je stepena itd.). Sve ove informacije se smeštaju u tzv. zaglavlje ili heder (engl.: header) paketa. Zato se paket sastoji od dva dela: zaglavlja i polja podataka (slika 3). Pošto sadrži niz upravljačkih informacija, polje zaglavlja sadrži i odgovarajući broj potpolja koja su u opštem slučaju različite dužine.
- Paketski saobraćaj zahteva da se u čvorovima obavlja više poslova: deljenje poruke na pakete na otpremi i rekombinovanje paketa na prijemu u poruku, otpremanje i prijem znatno većeg broja pojedinačnih jedinica itd.
Slika3: Opšta struktura paketa podataka