18/19: Programiranje IT 2

Ako želimo da imamo naše biblioteke funkcija, onda ih možemo sami napisati.

Razlika u upotrebi u odnosu na ugrađene biblioteke funkcija koje dolaze zajedno sa kompajlerom je u sledećem:

• ugrađene funkcije se pozivaju sa na primer: #include <stdio.h>  => koriste se zagrade  <>
  
• korisnički definisane biblioteke se pozivaju kao na primer #include "moj_fajl.h"   => koriste se navodnici " "
  

Obično nas ne interesuje gde se nalaze biblioteke funkcija koje su ugrađene - o tome vodi rečuna kompajler. Međutim, ako koristimo naše (korisnički definisane) biblioteke funkcija,  najlakše je ako se nalaze na istom mestu gde i program koji ih koristi.

Najlakše je napisati gomilu funkcija u nekom fajlu, i ako se taj fajl sačuva pod nekim imenom koje završava sa .h onda možemo da ga upotrebimo u koliko god hoćemo različitih programa. - ovo je najlakše rešenje za početnike -

- Na ovaj način kreiramo biblioteke funkcija na prvom delu časova vežbi - biblioteke funkcija za rad sa bitovima, biblioteke funkcija za rad sa nizovima, biblioteke funkcija koje rade aritmetičke operacije. - (ovo će biti postavljeno kasnije)

Generalno je bolje napisati funkcije u posebnom .c fajlu, a u .h fajlu postaviti samo deklaracije funkcija koje su definisane u onom posebnom fajlu.

- Na ovaj način ćemo kreirati biblioteku funkcija na drugom delu časova vežbi - gde će učenici za kreiranje sopstvene biblioteke funkcija koristiti funkcije za rad sa nizovima koje su napisali za domaći zadatak

Na ovaj način se postiže bolja preglednost i dobija se elgantnije rešenje. S druge strane, na ovaj način je napisana većina od biblioteka funkcija koje se mogu pronaći online