Prvi deo - Podešavanje korisničkih naloga

Korisnički nalozi omogućavaju da više osoba koristi isti računar, ali da svako ima sopstvena podešavanja i dozvole. U Windows 10 postoje tipovi naloga:

  • Administrator – ima potpune privilegije.
  • Standardni korisnik – može koristiti računar, ali nema administratorske privilegije.
  • Gost (uglavnom onemogućen po difoltu) – veoma ograničen pristup.

Prednosti podešavanja korisničkih naloga:

  • sigurnost podataka,
  • odvajanje korisničkog okruženja,
  • mogućnost kontrole pristupa resursima.
Vežba
  1. Otvoriti Control Panel → User Accounts.
  2. Kreirati novi nalog sa privilegijama standardnog korisnika.
  3. Promeniti lozinku za neki nalog.
  4. Testirati prijavu sa različitim nalozima.
Zadatak:

  • Napraviti tri naloga: Ucenik1, Ucenik2, AdminTest.

  • Dodeliti različite tipove naloga.

  • Dokumentovati razlike (šta može, a šta ne može) svaki korisnik.

–

 

  1. Koja je razlika između administratorskog i standardnog naloga?

  2. Zašto nije preporučljivo stalno koristiti administratorski nalog?

Drugi deo – Podešavanje grupnih polisa

Group Policy (lokalne grupne polise) omogućavaju administratoru da centralno upravlja podešavanjima korisničkog okruženja.
Primeri šta se može uraditi:

  • onemogućavanje pristupa Control Panel-u,

  • zabrana instaliranja programa,

  • podešavanje pozadinske slike,

  • sigurnosna pravila za lozinke.

Polise se podešavaju kroz alat: gpedit.msc (Local Group Policy Editor).

Vežba

  1. Pokrenuti gpedit.msc.

  2. U okviru User Configuration → Administrative Templates pronaći opciju „Prohibit access to Control Panel and PC settings“.

  3. Omogućiti zabranu.

  4. Prijaviti se na nalog Ucenik1 i testirati.

Zadatak

  • Postaviti da korisnici Ucenik1 i Ucenik2 ne mogu da menjaju pozadinsku sliku.

  • Onemogućiti pristup komandnom promptu (cmd).

  • Zapisati gde se u polisy nalazi svaka opcija i kako ste je aktivirali.

–

 

  1. Kako bi administrator mogao da ograniči instalaciju programa učenicima u školi?

  2. Da li grupne polise važe samo na jednom računaru ili mogu biti primenjene na celoj mreži?

Dodatak - malo drugačije i malo detaljnije :  

Grupna polisa je skup različitih podešavanja kojima se može uticati na konfiguraciju računara. Grupne polise omogućavaju da se neka potrebna konfiguracija koja obuhvata podešavanja operativnog sistema, aplikacija, sigurnosti kao i radnog okruženja, definiše kao načelo koje se primenjuje na grupu korisnika.

Grupna polisa ima dva osnovna dela:

  •  deo koji određuje konfiguraciju računara i primenjuje se kada se računar pokrene (Computer Configuration),
  •  deo koji određuje okruženje korisnika i primenjuje se kada se korisnik prijavi na mrežu ili lokalni računar (User Configuration).

Neki delovi polise se nakon podizanja operativnog sistema i prijavljivanja korisnika primenjuju u određenim intervalima, a osvežavanje, tj. ponovna primena grupne polise može se obaviti i ručno, naredbom gpupdate.

Osim lokalnih polisa, kojima se formira konfiguracija za lokalne korisničke naloge, polise se definišu na nivou domena i organizacionih jedinica. Grupna polisa je objekat aktivnog direktorijuma koji se kreira i vezuje za domen ili organizacionu jedinicu. Redosled primene polisa je bitan jer se njime određuje i njihov prioritet polisa: najpre se primeni lokalna polisa, zatim grupna polisa vezana za domen i na kraju grupne polise vezane za organizacione jedinice (hijerarhijski, počev od polise organizacione jedinice na vrhu hijerarhije). Shodno tome da li se podiže operativni sistem ili se korisnik prijavljuje na domen, primenjuju se one polise koje odgovaraju organizacionim jedinicama u kojima se nalazi računar, odnosno korisnik. Polisa sa najvećim prioritetom je polisa vezana za organizacionu jedinicu u kojoj se nalazi računar odnosno korisnik.

U delu koji se tiče konfiguracije računara (Computer Settings) nalazi se skup podešavanja koja se tiču sigurnosti i upotrebe korisničkih naloga (Security Settings). U ova podešavanja spadaju:

  • podešavanja bezbednosti korisničkih lozinki (Account Policy →Password Policy),
  • zaključavanje naloga u slučaju pokušaja neautorizovanog pristupa (Account Policy → Account Lockout Policy),
  • podešavanja koja se tiču praćenja pristupa resursima (Local Policy →Audit Policy),
  • posebnih prava koji korisnici imaju na sistemu (Local Policy → User Rights Assigments),
  • dodatna sigurnosna podešavanja (Local Policy → Security Options).

(Napomena: svako radi u svojoj virtualnoj mašini)

Treći deo – Kreiranje i vraćanje rezervne kopije sistema

Rezervna kopija (backup) je bezbednosna kopija sistema i podataka koja omogućava vraćanje u prethodno stanje u slučaju problema (virus, greška u sistemu, hardverski kvar).
Vrste rezervnih kopija u Windows-u:

  • System Restore Point (tačka vraćanja) –

     

    (Čuva stanje sistema i podešavanja u određenom trenutku. Ne čuva korisničke fajlove (dokumenta, slike). Koristi se za brzo vraćanje u ranije stanje ako dođe do problema nakon instalacije drajvera, programa ili ažuriranja.

  • System Image Backup –

     
    Pravi potpunu kopiju sistemskog diska (operativni sistem, programi, podešavanja, fajlovi). Čuva se na eksternom disku, mrežnoj lokaciji ili DVD-u. Može se iskoristiti za potpuno vraćanje sistema ako disk prestane da radi.

  • File History –

     
    Pravi kopije korisničkih fajlova (Dokumenti, Slike, Video, Desktop). Omogućava vraćanje pojedinačnih datoteka. Korisno za zaštitu ličnih podataka.

 –

 

  1. Otvoriti Control Panel → System and Security → Backup and Restore (Windows 7).

  2. Kreirati system image na drugom virtuelnom disku.

  3. Kreirati restore point preko System Properties → System Protection.

  4. Simulirati vraćanje sistema na prethodno stanje.

–

 

  • Kreirati rezervnu kopiju sistema i napraviti snimak ekrana procesa.

  • Nakon toga obrisati neku test datoteku i pokušati da je vratite korišćenjem File History.

–

 

  1. Šta bi se desilo kada bismo imali samo jedan nalog i izgubili administratorski pristup?

  2. Koja je razlika između restore point-a i system image backupa?

  3. Da li je bolje praviti backup na istom disku ili na spoljašnjem? Zašto?

opciono –

 

3. Postupak kreiranja rezervne kopije

3.1. Kreiranje System Restore Point-a

  1. Desni klik na This PC → Properties.

  2. Sa leve strane odabrati System Protection.

  3. U prozoru System Properties, na kartici System Protection, kliknuti na Create.

  4. Uneti ime restore point-a (npr. Pre instalacije programa).

  5. Kliknuti Create i sačekati završetak procesa.

Rezultat: Tačka vraćanja sistema koja može da se iskoristi ako nešto pođe po zlu.

3.2. Kreiranje System Image Backup-a

  1. Otvoriti Control Panel → System and Security → Backup and Restore (Windows 7).

  2. U levom meniju kliknuti na Create a system image.

  3. Odabrati lokaciju za čuvanje slike sistema (eksterni disk, DVD ili mrežna lokacija).

  4. Potvrditi izbor i pokrenuti proces.

Rezultat: Potpuna kopija sistemskog diska koja se može iskoristiti za oporavak.

3.3. Aktiviranje File History

  1. Otvoriti Settings → Update & Security → Backup.

  2. Kliknuti na Add a drive i odabrati eksterni disk ili particiju.

  3. Uključiti opciju Automatically back up my files.

Rezultat: Automatsko čuvanje kopija korisničkih fajlova.

4. Postupak vraćanja sistema

4.1. Vraćanje preko Restore Point-a

  1. Otvoriti Control Panel → Recovery → Open System Restore.

  2. Izabrati dostupnu tačku vraćanja.

  3. Potvrditi i pokrenuti proces.

  4. Sistem se restartuje i vraća na prethodno stanje.

4.2. Vraćanje pomoću System Image Backup-a

  1. Ponovo pokrenuti računar i ući u Advanced Startup Options (Shift + Restart).

  2. Izabrati Troubleshoot → Advanced Options → System Image Recovery.

  3. Povezati disk ili medijum na kojem je sačuvana sistemska slika.

  4. Odabrati sistemsku sliku i pokrenuti vraćanje.

4.3. Vraćanje fajlova preko File History

  1. Otvoriti Control Panel → File History → Restore personal files.

  2. Pregledati verzije fajlova i odabrati onu koju želite da vratite.

  3. Kliknuti na dugme Restore.

5. Vežbe za učenike

  1. Napraviti restore point sa imenom Test Restore.

  2. Kreirati system image na drugom virtuelnom disku.

  3. Aktivirati File History i napraviti probni fajl koji će zatim biti vraćen.

6. Zadaci

  1. Obrišite test dokument sa Desktop-a i pokušajte da ga vratite pomoću File History.

  2. Instalirajte probni program, a zatim iskoristite System Restore da vratite sistem na stanje pre instalacije.

  3. Diskutujte u paru: šta je sigurnije – restore point ili system image?

7. Pitanja za diskusiju

  1. Da li je dovoljno napraviti samo jedan restore point?

  2. Gde je najbolje čuvati rezervnu kopiju sistema i zašto?

  3. Može li File History da zameni system image backup?

8. Zaključak

Kreiranje i vraćanje rezervnih kopija sistema predstavlja osnovnu veštinu svakog administratora. Restore point se koristi za brze popravke, system image za potpuni oporavak, a file history za zaštitu ličnih fajlova. Kombinacijom ova tri metoda obezbeđuje se maksimalna sigurnost i stabilnost Windows 10 računara.

Last modified: Wednesday, 1 October 2025, 4:31 PM