Modelovanje

Informacioni sistemi pojedinih firmi omogućuju upravljanje podacima koji su bitni za njeno poslovanje. Međutim, broj internih podataka i podataka iz okruženja je ogroman, pa je nemoguće sve podatke i sve detalkje opisati i sačuvati u okviru informacionog sistema. Od svega se identifikuju i čuvaju samo bitni podaci. Time se dolazi do pojma modela podataka, jer treba obrađivati samo podatke koji su bitni za neko određeno područje primene. Modeli su čovekovo sredstvo za pojednostavljenje problema i način na koji se vrši posmatranje sistema - samo sa stanovišta bitnih za ciljeve analize. Objekat posmatranja (na primer automobil) ima uvek više osobina (atributa) od kojih u analizi može biti dovoljan samo manji broj ( npr. samo registarski broj, tip automobila, ime i prezime vlasnika). To su najvažniji atributi koji su potrebni prilikom pretraživanja i pronalaženja vlasnika vozila na osnovu registarskog broja vozila. Ostali atributi, kao što su boja, godina proizvodnje, broj sedišta i sl. nisu bitni (mogu se zanemariti).

Čovek, pošto ima sposobnost apstraktnog načina mišljenja, stvara jedan apstraktni model realnog sveta. Takav model realnog sveta (objekta posmatranja) zasniva se na simbolima i zove se konceptualni model podataka.


Modelovanje podataka se radi paralelno sa analizom potreba. Kako se informacije prikupljaju, objekti se identifikuju, dodeljuju im se imena koristeći termine koji su bliski krajnjim korisnicima. Objekti se onda modeluju i analiziraju korišćenjem dijagrama objekti veze ( ER dijagrami). Dijagram se može pregledati od strane dizajnera i krajnjeg korisnika da bi se proverila njegova kompletnost i tačnost. Ako model nije tačan, menja se, što ponekad znači da se trebaju prikupljati i dodatne informacije. To se ponavlja kao neki ciklus ( pregledanje i izmena) sve dok se ne dobije model za koji se svi slažu da je ok.


1. Razvoj konceptualnih modela


Objekti iz realnog sveta se u računarskoj primeni opisuju pomoću podataka. Podaci su zato apstrakcija realnosti, tj. sredstva za kodiranje osobina objekata iz realnog sveta.

Modelovanje, kao postupak kojim se realni svet svodi na određeni broj podataka, predstavlja složen posao i sastoji se iz više koraka:

  • izbor (selekcija) - U prvom koraku se mnoštvo objekata iz realnog sveta redukuje na manji skup objekata, koji će biti objekti modela. Na primer, objekti mogu biti učenik, nastavnik, kontrolni i slično. Ne biraju se samo objekti, već i njihove osobine, kao i međusobne veze (relacije) između objekata.

  • Imenovanje - Svakom objektu u realnom svetu, svakoj vezi izmmeđu uočenih objekata, kao i svakom atributu (svojstvu) uočenog objekta ili veze dodeljuje se ime

  • Klasifikacija - u zavisnosti od područja primene, skup objekata i njihovih veza se svrstava u nekakve grupe - klase i tipove objekata.

Rezultat navedenih koraka modelovanja zove se konceptualni model. On sadrži, za posmatrani problem iz realnog sveta, sve bitne tipove objekata, njihove osobine i međusobne veze.

Svaki model podataka ima tri neodvojive komponente:

  • strukturu podataka

  • operacije nad podacima

  • ograničenja (engl.constraints)

Strukturu modela čine objekti, njihova svojstva, veze između objekata i njihovih svojstava. Operacije nad podacima izražavaju kako se bilo šta može menjati u toj strukturi podataka. Ograničenja su pravila kojima se definiše šta je dopušteno, a šta nije.

****************************************************************************************************

Ukratko:

Konceptualni modeli nastaju na osnovu strukture logike rada sistema. Zovu se još i strukturni modeli pošto u grafičkom obliku prikazuju strukturu i pomoću nje omogućuju modeliranje. Predstavljaju osnovu za izradu računarskih modela. Struktura modela se uobičajeno predstavlja grafički dijagramom entiteta i veza (ER - entity-relation diagram)

Konceptualni model sadrži:

1. Strukturu podataka – statički opis stanja realnog sveta

2. Operacije – izražavaju dinamiku iz realnog sveta

3. Ograničenja (constraints) – Ograničenja u modelu koja su posledica ograničenja iz realnog sveta

****************************************************************************************************

2. Model objekti-veze

Model objekti-veze je najpopularniji i u praksi projektovanja Baza Podataka najviše korišćeni konvencionalni model podatka.

Postoji više različitih verzija ovog modela.

Pogledaj spoljnju prezentaciju

Prezentacija



Last modified: Wednesday, 23 October 2019, 12:29 AM