Sistem za upravljanje bazama podataka
Sistem za upravljanje bazama podataka (DBMS - Data base Management System) je softverski sistem koji se koristi za kreiranje, održavanje i manipulisanje podacima, kao i za kontrolu prava pristupa bazi podataka. Osnovni cilj primene DBMS je da se obezbedi način za smeštanje podataka i dobijanje informacija iz baze podataka na najpogodniji i najefikasniji način. Primenjuje se za upravljanje velikim količinama podataka. DBMS omogućava krajnjim korisnicima i programima da dele podatke, tj omogućava da se podaci koriste od strane više aplikacija, a ne da svaka aplikacija ima svoju kopiju podataka sačuvanu u posebnim fajlovima. DBMS takođe pruža mogućnost kontrole pristupa podacima, osigurava integritet podataka, uspostavlja kontrolu konkurentnosti i vrši oporavak baze podataka. Programeri koji prave aplikacije za rad sa bazama podataka ne moraju da poznaju detalje o načinima zapisivanja baze podataka na disku.
Danas je veoma bitan i značajan koncept baze podataka po kome je to, u stvari, zajednički resurs koga istovremeno (konkurentno) koristi veći broj programa, jer se pravi efekti baze podataka ispoljavaju kada se radi u mrežnom okruženju.
Posmatrajmo bazu podataka jedne banke u kojoj se nalaze računi građana. Moguće je da se u istom trenutku na šalteru u jednoj ekspozituri podiže novac sa jednog računa i uplaćuje na drugi račun, a da se istovremeno u sasvim drugoj ekspozituri uplaćuje novac na taj isti račun. Pomenuti DBMS je upravo tu da upravlja konkurentnim radom više korisnika i da obezbeđuje sinhronizaciju njihovog rada.
Takođe, DBMS ima funkciju da spreči štetne posledice pri promenama koje se vrše nad bazom podataka u višekorisničkom okruženju. Posebno je značajno upravljanje istovremenim (konkurentnim) transakcijama. Tačnost, zaštita i dostupnost baza podataka, kao i korektnost i performanse transakcija koje pristupaju tim bazama su bitni parametri za uspeh svakog poslovnog sistema. Termini baza podataka i upravljanje bazom podataka se ponekad mešaju. Stručno govoreći, baza podataka je uvek skup podataka, a ne računarski program !
DBMS je uveden kao interfejs između korisnika (korisničkih programa, aplikacija) i zapisa baze podataka na disku. Korisnički programi ne pristupaju podacima direktno, već komuniciraju sa ovim softverom (programom). Na neki način, DBMS skriva od korisnika složenu unutrašnju strukturu samih podataka u bazi podataka. DBMS upravlja strukturom baze podataka: definiše objekte baze, njihova svojstva (atribute), dozvoljene vrednosti atributa, veze između objekata, ograničenja nad objektima i međusobnim vezama. Omogućava manipulaciju podacima u bazi: unošenje, brisanje i izmene, tj omogućava njeno održavanje. Kontroliše pristup podacima: ko može da pristupi podacima, kojim podacima i šta može sa njima da radi. DBMS dozvoljava deljenje baze podataka između više aplikacija ili korisnika i čini upravljane podacima uspešnijim i delotvornijim. Uobičajeno je da kada se govori o softveru za baze podataka, onda se misli upravo na DBMS. DBMS upravlja interakcijom između krajnjih korisnika (aplikacija) i baze podataka. Krajnji korisnici imaju bolji pristup većem broju bolje organizovanih podataka.
Definicija: Funkcija SUBP kojom se regulišu prava pristupa pojedinih korisnika pojedinim objektima (podacima i drugim resursima), kao i prava izvršavanja raznih operacija nad tim objektima, zove se autorizacija.
DBMS se može podeliti na dva dela:
Omogućava funkcije definisanja podataka, integritet i zaštitu podataka, manipulaciju itd.
Aplikacije, bilo da ih je napisao korisnik ili su sastavni deo DBMS-a (databasetools).
Funkcije većine SUBP možemo svrstati u četiri grupe:
- Definicija podataka–Definisanje nove strukture podataka, uklanjanje strukture, promena strukture postojećih podataka.
- Ažuriranje–Umetanje, menjanje, brisanje podataka.
- Dohvaćanje–Dobivanje informacija, bilo za korisnika putem upita i izveštaja ili za obradu pomoću aplikacije.
- Administracija–Registracija i praćenje korisnika, osiguranje sigurnosti podataka, praćenje performansi, održavanje integriteta
DBMS obično poseduje:
Jezik za definisanje podataka (Data Definition Language, DDL) omogućuje definisanje tipa i strukture podataka, kao i ograničenja nad memorisanim podacima
Jezik za manipulaciju podacima (Data Manipulation Language, DML) omogućuje umetanje, izmenu, brisanje… podataka iz baze podataka
Jezik za postavljanje upita (Query Language, QL) omogućuje interaktivno pretraživanje baze podataka
Funkcije DBMS:
Arhitektura DBMS
DBMS arhitektura realizuje se kroz 3 nivoa: interni (fizički), konceptualni i eksterni (korisnički) nivo.
Interni nivo definiše način fizičke organizacije podataka na diskovima, odnosno, nivo
koji vodi računa o načinima fizičkog skladištenja
podataka i njihovoj
manipulaciji. Kod manjih poslovnih sistema baza podataka je obično centralizovana. Takve sisteme zovemo personalnim sistemima. Kod poslovnih sistema većeg obima često se koriste distribuirane baze podataka. Ovakve sisteme zovemo preduzetničkim (enterprise) sistemima.
Konceptualni nivo-Predstavlja opšti pogled na bazu, sagledavanje problema. Podrazumeva koncept realizacije baze podataka, na bazi saznanja o projektovanju baze podataka. definiše logičku strukturu podataka kroz modele podataka. Model podataka predstavlja elemente podataka i njihove veze u realnom sistemu. On čini osnovu za koncipiranje, projektovanje i implementaciju baze podataka. Neki od modela podataka su: relacioni, mrežni, hijerarhijski, objektni itd.
Eksterni nivo-Orijentisan prema korisniku, bavi se realizacijom programskog sistema, koji krajnjem korisniku omogućava pristup i obradu podataka. Podrazumeva izradu front-end korisničke aplikacije za rad sa bazom. Izbor programskog jezika zavisi od mogućnosti pojedinih alata kao i potreba krajnje aplikacije. Korisnička aplikacija podrazumeva objedinjeni skup funkcija (npr. forme, upiti, izveštaji…). Ona u sebi sadrži programski kod sakriven od korisnika.
