19/20: Informacioni sistemi i baze podataka

Osnovne kategorije informacionih sistema su:
- Sistemi za obradu podataka - vrše automatsku obradu velikog broja podataka, npr.kontrola inventara.
- Upravljački informacioni sistemi - vrše automatsku analizu podataka i proizvode informacije koje služe za upravljanje poslom, npr. mesečna analiza prodaje.
- Sistemi za podršku odlučivanju - vrše specijalne analize koje se tiču strateških problema odlučivanja u upravljanju, npr. dugoročno planiranje nabavke.

Sve informacione sisteme u osnovi delimo na:
- prirodne i
- veštačke

Podela informacionih sistema se vrši na osnovu različitih kriterijuma, kao što su vrsta podataka, stepen primene informacione tehnologije, veze sa okolinom i td.
Prema stepenu primene informacione tehnologije razlikujemo:
- centralizovane informacione sisteme
- autonomne informacione sisteme i
- distribuirane informacione sisteme

Na osnovu veze sistema sa okolinom:
- otvorene i
- zatvorene

Na osnovu vrste ciljeva na:
- sisteme sa fiksnim ciljevima i
- sisteme sa promenljivim ciljevima

Na osnovu postojanja povratne sprege:
- sistemi sa jakom unutrašnjom kontrolom i
- sistemi sa slabom unutrašnjom kontrolom

***  KONTROLA I PETLJE POVRATNE SPREGE (FEEDBACK LOOPS) ***

Sistemi imaju funkciju, cilj ili svrhu. Kontrola je mehanizam koji kontroliše ulaz, modifikuje procese i aktivnosti koji se dešavaju unutar sistema.

Kontroler je komponenta ili podsistem koja sprovodi kontrolu i može biti deo sistema ili van posmatranog sistema. Kontroler posmatra ponašanje sistema, obično praćenjem svih izlaza sistema i njihovim poređenjem sa očekivanim stanjem ili ciljem. U slučaju odstupanja, kontroler će podesiti kontrolu ulaza tako da modifikuje sistemske procese. Ovo „kružno putovanje“ gde se koristi izlazni signal za modifikovanje ulaznih signala zove se feedback loop, a ceo proces je poznat kao feedback kontrola. Postoji uvek neznatno zadržavanje pre nego što će izlaz biti intepretiran. Posledica promena nastalih usled kontrole su efikasne, i ponašanje sistema je regulisano.

Slika: Poslovni informacioni sistem

Podela računarskih informacionih sistema:

1. Elektronsko i mobilno trgovanje
2. Elektronska obrada podataka
3. Upravljački informacioni sistemi
4. Sistemi za podršku odlučivanju
5. Specijalizovani informacioni sistemi

Informacioni sistemi za obradu podataka (DP – Data Processing). Ovo su najprimitivniji informacioni sistemi. Orijentisani su na obradu poslovnih transakcija. Sami po sebi predstavljali su veliki napredak u odnosu na poslovanje bez upotrebe informacionih tehnologija, budući da su uveli automatizaciju u poslovanje (zamena ručne obrade podataka mašinskom) i samim tim povećali brzinu i tačnost. Međutim, kao takvi, bili su orijentisani isključivo na analizu prošlih događaja. Softver za ove sisteme se kreira u klasičnim programskim jezicima, a podaci moraju biti posebno pripremljeni (grupisani i obrađeni) pre unosa u sistem. Ovi sistemi su zahtevali stalnu prisutnost programera i drugih stručnjaka, pošto se sve dešavalo u računskim centrima.

Upravljački informacioni sistemi (MIS – Management Information Systems). Sledeća stepenica u razvoju informacionih sistema nastala je iz potrebe da se obrađene informacije upotrebe za donošenje upravljačkih odluka. Njihov nastanak omogućen je razvojem računarskih mreža i baza podataka. Bave se problemima ekonomičnosti poslovanja, analizom tržišta i cena.

Informacioni sistemi za podršku odlučivanju (DSS – Decision Support Systems). Ovi informacioni sistemi se bave ne samo rešavanjem rutinskih, već i specifičnih problema. Namenjeni su top menadžmentu. Da bi ispunili tu ulogu, moraju biti fleksibilni i jednostavni za korišćenje (unapređen korisnički interfejs, grafički prikaz, elektronska pošta). Upotrebljivi su za donošenje taktičkih odluka, a orijentisani su na sadašnje i buduće događaje.

Ekspertni sistemi (ES – Expert Systems). Najviši nivo razvoja informacionih sistema su ekspertni sistemi. Ekspertni sistemi predstavljaju jedan od produkata razvoja veštačke inteligencije, koji sublimira znanje stručnjaka za neku oblast. Kao takvi, ovi sistemi više ne koriste običnu bazu podataka, već „bazu znanja“ koja funkcioniše zajedno sa pravilima odlučivanja. Ovi sistemi su sposobni da samostalno uče, pamte dobra rešenja korisnika, a kada dođu do nekog zaključka imaju mogućnost i da ga objasne. Koriste se za donošenje najtežih, dugoročnih strateških odluka.

******************

Centralizovani informacioni sistemi zasnivaju se na jedinstvenoj bazi podataka koja obezbeđuje i pokriva informacione potrebe svih korisnika u jednom poslovnom sistemu.

Centralizovani informacioni sistem su organizovani sa jakim centralnim računarom i centralizovani bazom podataka u kojima su smešteni odgovarajući podaci. Prednost ovih sistema je u tome što su podaci na jednom mestu, a nedostatak glomazna struktura računarske opreme koja je locirana na jednom mestu

Osnovu distribuiranih informacionih sistema čini podela baze podataka, ili više nezavisnih baza podataka, na pojedine informacione baza podataka, na pojedine informacione podsisteme, i integrisanje prirodnih tokova podataka između pojedinih podsistema.

Autonomni informacioni sistemi karakterišu se autonomnim računarima koji upravljaju određenim podsistemima nezavisno jedan od drugog i nisu povezani sa ostalim računarskim sistemima posmatrano u organizacionom sistemu, a baze podataka su nezavisne i nalaze se na različitim računarima.

Pitanja za proveru znanja:

• Navedite 3 osnovne kategorije informacionih sistema.

• Kakvi su to informacioni sistemi za obradu podataka?

• Kakvi su to upravljački informacioni sistemi?

• Kakvi su to informacioni sistemi za podršku odlučivanje?

• Prema stepenu primene informacionih tehnologija razlikujemo 3 vrste informacionih sistema. Koje?

• Kakvi su to centralizovani informacioni sistemi?

• Kakvi su to distribuirani informacioni sistema?

• Kakvi su to autonomni informacioni sistemi?