1. PODATAK , INFORMACIJA

U svakodnevnom razgovoru, ne pravimo uvek jasnu razliku između termina „podatak“ i „informacija“. Međutim, razlika između ova dva pojma je od vitalnog značaja za razumevanje pojma informacioni sistem. Podatak je niz činjenica, koje su bez značaja ako se posmatraju zasebno. Podaci mogu biti u obliku brojeva, u obliku teksta, u obliku slike i tako dalje. Fizički simboli kojima se podaci beleže, registruju, moraju biti pogodni za čuvanje, prenos i obradu.

U svakodnevnom životu se srećemo sa različitim problemima. Za rešavanje problema nekad postoji samo jedno rešenje, a nekad ih ima više. Kad ima više rešenja onda moramo doneti odluku koje ćemo rešenje primeniti. Odluku donosimo na osnovu jedne ili više činjenica koje su nam poznate u vezi sa datim problemom. Ako samo na osnovu jednog podatka donosimo odluku tada taj podatak predstavlja informaciju. Odluka može biti doneta i na osnovu informacije dobijene iz većeg broja činjenica odnosno podataka. Može se reći da su informacije podaci predstavljeni u obliku koji je pogodan za donošenje odluka. Prema tome informacija je skup činjenica tako obrađenih i organizovanih da predstavljaju neko obaveštenje. Obrada podataka se može posmatrati kao skup aktivnosti kojima se podaci transformišu u informacije. Možemo još reći da su podaci sirovina iz koje se obradom dobijaju informacije. Cilj informacionog sistema je da obradi kolekciju niza činjenica na neki način, tako da produkuje informaciju koja može da koristi nekom.

Primer. Ako bi se telefonski imenik sastojao od slučajnog izbora imena, adresa i telefonskih brojeva, bez određenog redosleda, i bez logičke povezanosti između imena, adresa i brojeva telefona, bio bi potpuno bez koristi. Bez obzira što sadrži sve podatke, takav imenik je „informaciono“ bezvredan. Međutim ako povežemo svaki telefonski broj sa imenom i adresom odgovarajućeg pretplatnika, dobili smo informaciju. Ako još alfabetski uredimo informacije o pretplatnicima, obezbedili smo vrlo efikasan pristup svakoj informaciji.

Ovaj primer je jednostavna ilustracija kompleksnosti jednog informacionog sistema. Najpre treba definisati kakve informacije želimo da dobijemo („produkujemo“), onda treba odrediti koji su nam podaci i u kom redosledu potrebni za generisanje te informacije. Sledeći korak je kako sakupiti te podatke, kako ih sačuvati, kako ih treba obraditi da bi dobili željeni rezultat, i kako da dobijena informacija bude na raspolaganju ljudima kojima je potrebna.

2. Sistem

Učenik je deo edukacionog sistema, bez obzira na to u koju školu ide i koliko je uspešan. S druge strane, samo ljudsko telo je jedan vrlo kompleksan biohemijski sistem, kao i dosadni komarac u sobi ili biljka koja mirno stoji u saksiji pored prozora. Čovek, kao individua je deo jednog porodičnog ili socijalnog sistema. Sijalica u sobi je deo električnog (energetskog) sistema, ali zajedno sa sa ostalim uređajima, vodovodnim cevima čini deo sistema kuća. Ako počnete ta tražite sisteme u vašoj okolini oni će se pojavljivati svuda. Ali šta je tačno sistem? Šta je zajedničko svim gore pomenutim sistemima uprkos njihovoj raznolikosti?

Najčešća definicija: Sistem predstavlja skup elemenata i njihovih međuveza.

Elementi u sistemu se opisuju preko svojih svojstava koja se nazivaju atributima.

Elementi nekog sistema su povezani sa elementima van njegovih granica, a ovi sa nekim "daljim" i tako dalje. Granice sistema definišu skup elemenata ili objekata koji će se u tom sistemu posmatrati. Zato je neophodno odrediti granice sistema da bi se znalo koji elementi nas interesuju, za razliku od "okoline" sistema. Dejstvo okoline na sistem naziva se "ulaz", a dejstvo sistema na okolinu "izlaz" sistema.

Sistem koji se posmatra može biti poslovni sistem, mreža puteva ili ulica, sistem za prenos električne energije, i mnogo drugog. Elementi u sistemu mogu biti veoma različiti, a veze između elemenata u sistemu i dejstvo okoline na sistem se može ostvarivati na 3 načina: razmenom materije, energije ili informacija.

Informacioni sistem je sistem koji prikuplja i obrađuje podatke sa ciljem da produkuje informacije za svoje krajnje korisnike. Da bi informacioni sistem funkcionisao uspešno, njegovi autori i korisnici se moraju složiti u sledećem: šta je svrha sistema, koje su njegove komponente i kakve su veze među komponentama.

3. Elementi sistema

Okruženje i granica

Da bi bilo jasno šta čini jedan sistem, sistem se mora posmatrati u odnosu na njegovo okruženje.

Kada identifikujemo sistem, definišemo njegove granice: šta je unutar granice pripada sistemu, sve što je van granica nije deo sistema. Međutim, većina sistema ne postoji izolovano. Postoji interakcija između sistema ili njihovih komponenti sa okolinom van granica. Deo spoljnog sveta sa kojim postoji interakcija sistema zove se okruženje sistema.

Granica sistema razdvaja sistem od spoljnih sistema.

Ulazi, procesi transformacije i izlazi

Interakcija sistema sa okruženjem se sastoji iz skupa ulaznih i izlaznih dejstava.

Dejstvo okoline na sistem naziva se ulaz.

Dejstvo sistema na okolinu je izlaz sistema.

Interakcija sistema sa okolinom može biti oblika ulazi ili izlazi. Ulazi mogu biti oblika materijalni objekti, energija i informacije koje dolaze iz okruženja u sistem. Izlazi se realizuju i šalju iz sistema nazad u okruženje. Izlaz može da bude koristan ili beskoristan za neki spoljni sistem. Unutar sistema, ulazi obično prolaze kroz neku vrstu procesa transformacije, tako da su izlazi različiti od ulaza. Često, ulazi i izlazi prolaze kroz druge specifične transformacije na granicama sistema; komponente sistema odgovorne za te transformacije se zovu interfejsi (međusklopovi).

Kod informacionih sistema, podaci se prihvataju kao ulaz preko interfejsa kao što je tastatura, skener. Transformacije podataka zavise od vrste ulaznih podataka, kao i od oblika koji izlaz mora da ima. Mogu biti jednostavne ali i vrlo složene. Izlazi informacionog sistema se prezentuju krajnjem korisniku preko interfejsa kao što je monitor ili štampač.

4. Koncepti i definicije IS

Informacioni sistem je sistem u kome se veze između objekata i veze sistema sa okolinom ostvaruju razmenom informacija

Osnovni zadatak informacionog sistema je prikupljanje, obrada, arhiviranje, analiza i distribucija informacija.

Cilj informacionog sistema: Obrada prikupljenih podataka u informacije, radi njihove transformacije u znanje za specifičnu namenu.

Osnovne funkcije informacionog sistema: prikupljanje, arhiviranje, obrada, distribucija

Podatak je kodirana predstava o nekoj činjenici iz realnog sveta. On je nosilac informacije - Podaci se registruju, pripremaju, unose, organizuju, čuvaju u bazama podataka informacionog sistema.

Sve što ima neku ulogu i što se dešava u sistemu, kao i podaci iz okruženja nalaze se u bazi podataka. Informaciona baza podataka predstavlja sve podatke o ulazima sistema i izlazu podataka.

Informacija je protumačeni podatak o pojavi koju podatak prikazuje.

Pojam "informacija" obično pretpostavlja da imamo prisustvo dva objekta - "izvora" informacija i "primaoca" (korisnika) informacije. Krajnje tumačenje nekom podatku daje sam primalac (čovek), uz pomoć različitih postupaka obrade podataka.

Osnovna funkcija informacionog sistema je čuvanje i prenos podataka o činjenicama iz sistema i njegove okoline i njihova obrada u informacije koje zahteva korisnik.

Znanje se gradi na osnovu novih informacija koje se nadovezuju na postojeće znanje.

Isti podaci mogu biti različito interpretirani od strane različitih ljudi u zavisnosti od njihovog znanja.

Znanje čine podaci ili informacije koji se organizuju i obrađuju da prenesu razumevanje, iskustvo, akumulirano učenje i stručnost u primeni na određeni aktuelni problem ili aktivnost.

**********

Osnovni pojnovi - Ukratko:

1. Šta je informacioni sistem?

- Informacioni sistem je sistem u kojem se veze između podataka i veze sistema sa okolinom ostvaruju razmenom informacija.

2. Koji je osnovni zadatak informacionog sistema?

-Osnovni zadatak informacionog sistema je prikupljanje, obrada, arhiviranje i distribucija informacija.

3. Koji je cilj IS-a?

- Cilj informacionog sistema je obrada prikupljenih podataka u informacije radi njihove transformacije u znanje za specifičnu namenu.

4. Objasniti pojmove: podatak, informacija i znanje. Navesti primer za svaki od njih.

-Podatak je sirova, nestruktuirana činjenica, značenje zavisi od konteksta; materijal za dobijanje informacija (primer: 5)

-Informacija je shvaćen, iskorišćen podatak; podatak koji ukida ili smanjuje neodređenost. (primer: 5 dana)

-Znanje je informacija koja može da se primeni radi razumevanja i rešavanja konkretnog problema ili aktivnosti. (primer: 5 dana je potrebno da bi se napravila stolica)

Pitanja za proveru:

  • Šta je to podatak, a šta informacija?

  • U kojem obliku mogu da budu podaci?

  • Šta je to sistem?

  • Kako nazivamo svojstva kojima se opisuju elementi u sistemu?

  • Kako biste definisali informacioni sistem?

  • Koji je osnovni zadatak informacionog sistema?

  • Navedite osnovne funkcije informacionog sistema.

Last modified: Wednesday, 9 October 2019, 4:27 PM