Literal - je simbol koji jedinstveno označava svoju vrednost. Neko bi rekli da literal predstavlja sam sebe. Pogledajte sledeće primere:

• Character: ovo nije literal; to je verovatno ime neke promenljive; kada je pogledate ne možete da znate koja je vrednost trenutno dodeljena datoj promenljivoj;
• 'A': ovo je literal; kada ge pogledate odmah mu znate vrednost;  čak znate i da je to literal tipa char ;
• 100: ovo jeste literal, takođe (tipa int);
• 100.0: ovo je još jedan literal, ovaj put tipa floating point;
• i + 100: ovo je kombinacija promenljive i literala povezanih operatorom + ; ovakvu strukturu nazivamo izraz (engl. expression).

 

Literali tipa karaktera

 

Postavlja se pitanje: ako se literal tipa char daje kao karakter koji se nalazi između apostrofa, na koji način ćemo da kodiramo sam apostrof?

“C” jezik koristi specijalnu konvenciju koja se odnosu i na druge karaktere, a ne sao na apostrofe. Ispravan format izgleda kao:

 

Character = '\'';

Karakter \ (koji se naziva backslash) ponaša se kao escape character, zbog toga što se korišćenjem \ može pobeći od normalnog značenja koje ima karakter koji se nalazi iz znaka koji sledi iz kose crte. U navedenom primeru, mi ćemo pobeći od uobičajene uloge koju apostrof ima u programu i promenljivoj ćemo dodeliti karakter koji jeste apostrof.