Kako se koriste karakteri
Na koji način se koriste promenljive tipa char u programskom jeziku “C”?
To možemo da radimo na dva načina koja baš i nisu uvek ekvivalentna
Prvi način je da kada pišemo karakter sa obe strane koristimo jednostruke navodnike (apostrofe). Na primer:
Character = 'A';
Ni pošto ne smeju da se zaborave staviti ovi apostrofi!!!
Na primer, ako želimo našoj promenljivoj da dodelimo znak asterisk, to radimo na sledeći način:
Character = '*';
Drugi način se sastoji od dodeljivanja nenegativnog celog broja koji je ujedno i kod za željeni karakter. To znači da će dodela u nastavku postaviti “A” u promenljivu:
Character = 65;
Drugi način nije uvek preporučiv, i ne treba da se koristi ako ikako možemo to da izbegnemo. Zašto?
Prvo, zato što je nečitljivo. Ako neko ne poznaje ASCII kod, njemu je nemoguće da pogodi šta u stvari znači to “65” . Možda je to kod za taj karakter, ali isto tako može da se desi da je to rasejani programer upisao broj ovaca koje je izbrojao u pokušaju da zaspi.
Drugu razlog je zbog toga što postoji i dalje značajan broj računara koji ne koriste ASCII, već nešto drugo. Na primer, mnogi od IBM velikih računara koriste kod koji se naziva EBCDIC (Extended Binary Coded Decimal Interchange Code) koji je drugačiji od ASCII i zasniva se na potpuno drugačijim principima.
Zamislite da ste napisali program i odlučili da ga iskompajlirate da radi na računaru koji koristi EBCDIC kod. Ako napišete nešto slično sledećem kodu, kompajler će detektovati da e u pitanju znak upitnika i koristiće odgovarajući EBCDIC kod za taj karakter.
Ali ako napišete nešto ovako, vaš računar neće moći da zna šta ste nameravali. Sa sigurnošću možemo tvrditi (čak i bez EBCDIC tabele kodova), da 63 sigurno ne predstavlja upitnik u EBCDIC kodu.Character = '?';
Character = 65;