slika1.jpg: Седам чуда се први пут помињу око 450. пре н.е., када је грчки историчар Херодот саставио списак грађевина којима су се дивили, а међу њима су биле пирамиде у Гизи и Висећи вртови. Исто су учинили и византијски филозоф Филон, око 225. пре н.е., и гршки писац Антипатер из Сидона, око 130. пре н.е. На њиховим пописима први пут је заједно споменуто свих седам грађевина које су данас познате као седам светских чуда старог света. Стари Грци су тај списак назвали "Седам атракција насељене Земље које треба обавезно видети" и односе се на скуп архитектонских дела за која су сматрали врхунцем људске креативности и генијалности. Од свих тада изабраних чуда, данас једино можемо видети Велику пирамиду у Египту
slika2.jpg: Колос са Родоса је без сумње непоновљива грађевина. Ова гигантска статуа била је симбол јединства народа који је насељавао Родос. Налазила се на самом улазу у луку Митраки, острво Родос у Грчкој. На острву су тада постојала три града-државе, полиси. Антагониди из Македоније су били велики ривали птоломејима и напали су Родос у покушају да сломе његову алијансу са Египтом. Када је постигнут мировни споразум 304. године п. н. е. Антагониди су се повукли остављајући за собом велику количину ратне опреме. Становници Родоса су одлучили да ту ратну опрему продају и да новац искористе за славље. Ипак, они нису на уобичајен начин прослављали мир. Одлучили су да подигну огромну статуу посвећену грчком богу Сунца – Хелиосу. Изградња је трајала 12 година, а статуа је срушена услед земљотреса који је погодио Родос 226. године п. н. е. Око 1000 година статуа је лежала поломљена. А када су Арапи напали Родос, искористили су прилику да узму остатке поломљене статуе и продају их Сирији. Иако је од градње статуе до њеног уништења прошло само 56 година, она је за то релативно кратко време успела да остави вечни печат у историји импресивних грађевина.
slika3.jpg: Статуа Зевса у Олимпији - Јасно је да се ради о грађевини посвећеној грчком богу Зевсу – врховном богу старих Грка у чију част су се одржавале Олимпијске игре. Статуа се налазила у највећем храму старог света. Грци се нису штедели када су симболичне скулптуре у питању, па су поред гигантског Колоса са Родоса подигли и статуу у част најпоштованијем богу. Био је огромних размера – његова основа била је широка 6,5 метара, а висина статуе била је 13 метара. Кип је коштао читаво богатство и био је направљен од разних драгоцених материјала, укључујући слоновачу и злато. Статуа приказује Зевса како седи на свом престолу, а многи посетиоци су веровали да су видели самога Бога. Нажалост, данас не можемо да видимо поменуто достигнуће, али ипак остаје сазнање о њиховој изврсној архитектури. 
slika4.jpg: Велика пирамида у Гизи - познатија је као Кеопсова пирамида налази се у Египту. Она је најстарија од три пирамиде у Гизи, а уједно и највећа пирамида на свету. Од седам светских чуда антике, Велика пирамида је једина очувана. Пирамида је заправо гробница египатских фараона, на којој је радило преко 100 000 људи. У сржи пирамида лежи идеја о степеништу путем ког ће фараон наћи пут до неба где ће његова душа пронаћи спокој. Египћани су архитекте који су радили на пројектовању пирамиде проглашавали богом, из чега се закључује колико су поштовање изражавали према овој грађевини. Она је поред гробница уједно и доказ одличног познавања геометрије, математике и астрономије Египћана.
slika5.jpg: Фарос у Александрији - Светионик је направљен између 300. и 280. године п. н. е. на полуострву Фарос. Не ради се само о светском чуду лепоте, већ и корисности. Светионик је омогућавао безбедан повратак бродова у луку Александрију. Недуго након смрти Александра Македонског, његов намесник Птолемеј И Сотер преузео је власт над Египтом. Подигао је и узео за своју престоницу Александрију у чијој се близини налази острво Фарос, а за чије име се верује да потиче од речи Пхарао’с, што значи "фараоново острво". У то време, светионик је био највећа грађевина света а његова светлост се могла видети на 50 км од александријске обале. Чак и данас, после невероватних архитектонских напора, Фарос је остао највећи светионик са својим димензијама. Био је посвећен боговима спаситељима, Птоломеју Сотеру и његовој жени Береници.
slika6.jpg: Артемидин храм или Артемисион се налазио у Ефесу, а био је посвећен грчкој богињи Артемиди. У процесу градње учествовали су најситакнутији уметници тог доба. Годинама након изградње храм су посећивали и други уметници, занатлије, трговци и туристи. Несумњиво је био центар збивања свих слојева друштва, а чак је откривено да су ходочасници из далеке Индије и Персије посећивали храм и остављали разноразне поклоне у част Артемиде. Човек по имену Херостратус је 356. године п. н. е. у намери да његово име остане славно у историји запалио храм. Он је сагорео до темеља, те данас можемо видети само остатке. Посебно је занимљиво што је те исте ноћи рођен Александар Велики. Ову необичну случајност описао је и познати историчар тог доба, Плутарх: "У тој ноћи богиња није обитавала у свом храму, јер је присуствовала рођењу будућег великог војсковође, те није могла да спаси свој храм од уништења." У наредне две деценије храм је обновљен, а још једна невероватна случајност је да у процесу значајно помогао Александар Велики.
slika7.jpg: Маузолеј у Халикарнасу - Ово светско чудо старог света сматра се једним од највећих достигнућа античке уметности. У питању је надгробни споменик каријског краља Маузола. Грађевина је постојала од 350. године пре нове ере, па све до 15. века. Ова грађевина се налазила у данашњем турском граду Бодрум који се у време градње звао Халикарнас. Данас можемо да видимо само темеље на месту где је некада био Маузолеј. Међутим, много декоративних елемената који су се налазили у грађевини сачувано је до данас. Оно што издваја Маузолеј у Халикарнасу у односу на све античке грађевине је чињеница да није посвећен ниједном од богова старе Грчке. Овај антички маузолеј је познат и по томе што су по његовом имену назване све велике и раскошне гробнице саграђене након њега.
slika8.jpg: Висећи вртови из Вавилона познати су још као "Семирамидини висећи вртови". Постоји мит да је краљ Набукодоносор око 600. године п. н. е. наредио да се изграде вртови на терасама палате у жељи да орасположи краљицу Семирамиду. Остаци висећих вртова у Вавилону налазе се на источној обали реке Еуфрат, на око 50 км јужно од Багдада, у Ираку. Детаљни описи висећих вртова пронађени су у делима грчких историчара Бероса и Диодора. Запањујућа је чињеница да ипак не постоје докази да су вртови икада постојали, иако су у људској машти несумњиво проналазили пут до необичног и задивљујућег.
slika9.jpg: На обали Егејског мора, налази се древно острво Родос. Тамо је, 280. пне., Саграђено седмо светско чудо, Колос с Родоса. Све је почело са чињеницом да је након пропасти царства Александра Великог, Деметрије I напао Родос. С њим је било око четрдесет хиљада војника. Опсједајући главни лучки град, држао је опсаду више од годину дана. Тада је, упркос чињеници да је много напора уложено у успостављање опсадних стројева, Деметриус одлучио повући се, напустивши све зграде. Становници Родоса, шокирани оваквим развојем догађаја, продали су све ствари које су оставили освајачи, одлучивши да са приходом подигну споменик богу сунца Хелиосу. Према легенди, управо је Хелиос био творац острва.
slika10.jpg: Статуа Зевса у Олимпији убраја се у једно од седам светских чуда. Зевс је врховни бог, бог грома и олује. Пандан му је римски бог Јупитер. Зевс је био познат по својим љубавним играријама, које су постале предмет многих митова. Он је био отац многих других богова, као на пример богиње Атене, Артемиде, Херакла. Такође, његова деца су били  смртници, као и девет муза. Главно седиште Зевса био је врх Олимпа у Тесалији.  На самом врху Олимпа била је његова палата коју је Хефест изградио од чистог злата. У уметности се Зевс приказује као брадати човек, који има младалачки изглед,а у руци држи неколико муња.