Prostor domenskih imena je stablo za čiji svaki čvor postoji zapis u DNS-u nadležnom za tu zonu. U nadležnom DNS serveru (engl. authoritative DNS nameserver) moguće je za određenu zonu deklarisati podzone putem deklarisanja odgovarajućih DNS pod-servera.

Za razumevanje DNS sistema i načina njegovog funkcionisanja potrebno je razumeti samu strukturu imena domena (engl. domain name). Naziv domena se sastoji od dva ili više delova razdvojenih tačkama. Uzmimo za primer domen dir.singidunum.ac.rs:

• Prva oznaka sa desne strane predstavlja domen najvišeg nivoa (engl. top level domain), u ovom slučaju rs.

• Svaka naredna oznaka gledano sa desne strane - ac, singidunum i dir - predstavlja poddomen. Maksimalan broj poddomena je 127 a svaki od članova može imati maksimalnu dužinu od 63 karaktera, s tim da celokupna dužina naziva (uključujući sve poddomene i tačke kojim su razdvojeni) ne sme preći 255 karaktera.

Domen može imati definisanih jedan ili više imena domaćina (engl. hostname) kojima su pridružene adrese Internet protokola. U navedenom slučaju, domen je dir.singidunum.ac.rs a ime domaćina bi moglo da bude www.dir.singidunum.ac.rs sa odgovajućom adresom Internet protokola 212.62.45.222.

Servis sistema domenskih imena čine hijerarhijski povezani serveri. Za svaki od domena mora da postoji deklarisan jedan ili više nadležnih DNS servera koji su zaduženi za čuvanje i davanje informacija o njemu. Jedan DNS server može biti zadužen i za veći broj potpuno nezavisnih domena. U korenu stabla postoje specijalni DNS serveri koji se zovu koreni serveri (engl. root servers) i oni su zaduženi za domene najvišeg nivoa - domene na samom korenu stabla. Bez pomenutih korenih servera rad Interneta ne bi bio moguć jer oni čine osnovu svakog domenskog imenovanja na njemu. Trenutno postoji 13 korenih servera i njihova imena su [A-M]. root-servers.net.

Domen najvišeg nivoa je prva s desna oznaka u svakom imenu domena - u domenu dir.singidunum.ac.rs domen najvišeg nivoa je rs. Postoje tri kategorije domena najvišeg nivoa:

1. domeni najvišeg nivoa vezani za države - domeni dužine dva slova vezani za zemlju ili određeni geografski prostor: rs - Republika Srbija, ru - Ruska Federacija, cn - Narodna Republika Kina i tako dalje;

2. generički domeni najvišeg nivoa - domeni koji se koriste za određenu klasu organizacija: com - komercijalni sistemi, org - neprofitne organizacije, edu - obrazovne ustanove i tako dalje;

3. infrastrukturni domeni najvišeg nivoa - jedini u ovoj grupi je arpa domen.

Za našu državu, kao i za sve države čije pismo sadrži i druge znakove sem engleskog alfabeta, značajna je od skora dostupna mogućnost korišćenja i međunarodnih znakova u nazivu domena. U skladu sa njom, definisano je i više domena najvišeg domena za navedeni tip država. Kada su u pitanju ćirilični domeni najvišeg nivoa, Republika Srbija je, prvenstveno zahvaljujući profesionalnom i efikasnom radu RNIDS-a, obezbedila srb domen najvišeg nivoa, odmah nakon Ruske federacije. Početak javne upotrebe ovog domena planiran je za kraj 2011. godine.

Klijentska komponenta DNS sistema naziva se razrešivač (engl. resolver). Ova komponenta se obraća DNS serveru da bi od njega dobila adresu Internet protokola za zadato ime domena. Razrešivač je sistemska komponenta koja se koristi posredno, odnosno putem programa kojima je ova usluga potrebna. Razrešivači domenskih imena koriste sistemske mrežne parametre koji najčešće sadrže logičku adresu jednog ili dva DNS servera.

Слика 6.5.2.2. Пример разрешавања домена

Primer korišćenja DNS usluge:

1. Aplikacija (na primer, Web browser) dobija uniformni lokator resursa http://www.dir.singidunum.ac.rs/index.php od strane korisnika i raščlanjuje ga na protokol (http), ime domaćina (www.dir.singidunum.ac.rs) i lokalnu adresu resursa (/index.php).

2. Aplikacija se obraća razrešivaču domenskih imena u cilju dobijanja adresa Interent protokola za traženo ime domaćina.

3. Razrešivač domenskih imena se obraća DNS serveru iz mrežne konfiguracije računara pitanjem: "Da li znaš koja je adresa Internet protokola domenskog imenawww.dir.singidunum.ac.rs?"

4. Ukoliko DNS kome se razrešivač obratio nije nadležan za domen u kome se traženi domaćin nalazi (dir.singidunum.ac.rs) on se obraća jednom od korenih DNS servera pitanjem: "Koji je DNS server nadležan za rs domen?"

5. Koreni server vraća odgovor: "147.91.8.6".

6. DNS server se obraća serveru 147.91.8.6 pitanjem: "Koji je DNS server nadležan za ac.rs domen?".

7. DNS server na adresi 147.91.8.6 vraća odgovor: "147.91.8.21".

8. DNS server se obraća serveru na adresi 147.91.8.21 pitanjem: "Koji je DNS server nadležan za domen singidunum.ac.rs?"

9. Server na adresi 147.91.8.21 vraća odgovor: "212.62.48.42".

10. DNS server se obraća serveru na adresi 212.62.48.42 sa pitanjem: "Koji je DNS server nadležan za domen dir.singidunum.ac.rs?".

11. Server na adresi 212.62.48.42 vraća odgovor: "212.62.45.222".

12. DNS server se obraća serveru na adresi 212.62.45.222 pitanjem: "Koja je adresa domaćina www.dir.singidunum.ac.rs?".

13. Server na adresi 212.62.48.222 vraća odgovor: "212.62.45.222"

14. DNS server vraća odgovor klijentu čiji mu se razrešivač obratio: "adresa Internet protokola za domaćina www.dir.singidunum.ac.rs je 212.62.45.222".

Na ovaj način aplikacija na klijentskom računaru dobija adresu Internet protokola Web servera i putem te adrese prosleđuje zahtev za Web stranicom /index.php. Ovaj primer objašnjava rekurziju u radu DNS-a. Treba imati u vidu da jedan DNS server može čuvati informacije o više različitih domena kao i da više DNS servera mogu pružati informaciju o jednom domenu.