DNS je razvijen kao odgovor na porast veličine računarskih mreža, porast broja računarskih mreža (i pojave Interneta) i potrebu za jednostavnijim adresovanjem računara na mreži. Pod jednostavnijim adresovanjem se misli na prilagođavanje mrežnog adresovanja karakteristici ljudi da lakše pamte simbolička imena od brojeva (na primer, lakše je zapamtiti www.dir.singidunum.ac.rs od 212.62.45.222). Problem je u početku bio rešen putem hosts fajlova na svakom od računara na mreži. Međutim, porastom broja računara u računarskim mrežama nedostaci ovakvog rešenja su postali ozbiljan problem:

1. Uzmimo za primer računarsku mrežu od N članova.

2. N računara čuva informaciju o N članova te mreže u lokalnim hosts fajlovima:

   1. 192.168.1.1 računar1.lokalna-mreža

   2. 192.168.1.2 računar2.lokalna-mreža

   3. 192.168.1.N računarN.lokalna-mreža

3. Problem 1: dodavanjem novog računara u mrežu potrebno je na N računara dodati novi zapis u hosts fajl i na novom računaru uneti kompletan hosts fajl

4. Problem 2: izmenom postojećeg računara u mreži potrebno je na N računara izmeniti postojeći zapis u hosts fajlu

5. Problem 3: uklanjanjem postojećeg računara iz mreže potrebno je na N-1 računara dodati ili ukloniti zapis iz hosts fajla

Iz navedenog se jasno vidi da kod malih mreža hosts fajlovi mogu biti jednostavnije rešenje od DNS-a jer nema potrebe za postavljanjem DNS servera. Međutim, kod velikih mreža administracija se znatno otežava jer se pri svakoj izmeni mreže ona odnosi na sve računare u mreži. Prvi korak ka rešavanju navedenih problema bio je distribuirani hosts fajl (jedan hosts fajl u mreži kome mogu da pristupaju svi članovi mreže) a problem je u potpunosti rešen 1983. godine kada je Pol Mokapetris izumeo sistem domenskih imena.

# # hosts This file describes a number of hostnametoaddress # mappings for the TCP/IP subsystem. It is mostly # used at boot time, when no name servers are running. # On small systems, this file can be used instead of a # "named" name server. Just add the names, addresses # and any aliases to this file... # # By the way, Arnt Gulbrandsen <agulbra@nvg.unit.no> says that 127.0.0.1 # should NEVER be named with the name of the machine. # It causes problems # for some (stupid) programs, irc and reputedly talk. :^) # # For loopbacking. 127.0.0.1 localhost 192.168.1.1 tool.local tool # End of hosts.

Listing 5.5.2.1-1. Primer hosts fajla na Linuks operativnom sistemu

Hosts fajlovi se mogu koristiti u kombinaciji sa DNS-om. U tom slučaju oni imaju prioritet nad DNS-om tj. pri razrešavanju nekog imena prvo se proverava sadržaj hosts fajla a tek ukoliko on ne sadrži informaciju o traženom imenu upit se šalje DNS serveru. Ovakav redosled u razrešavanju imena ima svoje dobre strane. Na primer, moguće je “zaobići” DNS tj. moguće je zameniti adresu nekog računara pri lokalnom razrešavanju imena - unosom zapisa “0.0.0.0 ad.doubleclick.net” u hosts fajl lokalnog računara on neće biti u mogućnosti da pristupi stvarnoj adresi “ad.doubleclick.net”. Posledica ovoga je da pri surfovanju Internetom nijedan sadržaj sa pomenute adrese neće biti dostupan. Međutim, kako sa pomenute adrese najčešće dolaze samo reklame, one neće biti dosupne tako da će se to odraziti većom brzinom učitavanja ostalih sadržaja u kojima se one prikazuju. Sa druge strane, zaobilaženje DNS-a moguće je kao posledica inficiranja sistema malicioznim softverom. Na primer:

1. Napadač kreira Web stranicu na sopstvenoj adresi Internet protokola - X.X.X.X - koja je različita od adrese na kojoj se nalazi domen www.google.com - Y.Y.Y.Y.

2. Web stranica na adresi X.X.X.X je takva da vizuelno u potpunosti odgovara originalnoj stranici na www.google.com ali su logika i baza podataka pretraživača koji stoji iza te stranice potpuno drugačije od onih na stvarnoj adresi pretraživača www.google.com.

3. Lažni www.google.com na adresi Y.Y.Y.Y namenjen je za promociju klijenata koji napadaču za uzvrat daju novčanu nadoknadu.

4. Napadač zatim kreira maliciozni softver koji se širi putem Interneta i u hosts fajl zaraženih računara unosi zapis: X.X.X.X www.google.com.

Na ovaj način, svaki od zaraženih računara pri zahtevu za stranicom www.google.com pristupa lažnoj adresi X.X.X.X umesto Y.Y.Y.Y a korisnici dobijaju pogrešne informacije u korist napadača.