1. Uvod

Na prethodnom času upoznali smo osnovne pojmove:

  • podatak,
  • informacija,
  • baza podataka.

Videli smo da se podaci svakodnevno prikupljaju i čuvaju u različitim sistemima. Na primer, škola čuva podatke o učenicima, prodavnica o proizvodima i kupcima, biblioteka o knjigama i korisnicima, a banka o računima i transakcijama.

Međutim, nije dovoljno samo sačuvati podatke. Ako imamo veliki broj podataka, oni moraju biti dobro organizovani kako bismo mogli da ih pronađemo, pregledamo, promenimo ili obrišemo.

Zato baza podataka ima određena svojstva i određenu strukturu.

2. Osnovna svojstva baze podataka

Baza podataka treba da bude organizovana tako da omogućava jednostavan i pouzdan rad sa podacima.

Najvažnija svojstva baze podataka su:

  1. organizovanost podataka
  2. mogućnost lakog pronalaženja podataka
  3. mogućnost ažuriranja podataka
  4. tačnost i pouzdanost podataka
  5. zaštita podataka
  6. smanjenje nepotrebnog ponavljanja podataka

2.1. Organizovanost podataka

Podaci u bazi podataka nisu nasumično zapisani.

Oni su organizovani prema određenim pravilima kako bi se njima moglo jednostavno upravljati.

Na primer, zamislimo da škola ima sledeće podatke:

  • Marko Marković, III-1, 2009.
  • Ana Jovanović, II-2, 2010.
  • Petar Petrović, III-1, 2009.
  • Jelena Nikolić, II-1, 2010.

Ako su podaci zapisani neorganizovano, teško ćemo pronaći ono što nam treba.

Mnogo je preglednije da ih organizujemo u tabelu.

ID Ime Prezime Odeljenje Godina rođenja
1 Marko Marković III-1 2009
2 Ana Jovanović II-2 2010
3 Petar Petrović III-1 2009
4 Jelena Nikolić II-1 2010

Sada možemo mnogo lakše da pregledamo podatke.

Zaključak: Podaci u bazi treba da budu organizovani na način koji omogućava njihovo jednostavno korišćenje.

3. Struktura podataka u tabeli

Jedan od najjednostavnijih načina predstavljanja podataka jeste pomoću tabele.

Tabela se sastoji od:

  • kolona,

  • redova,

  • podataka u ćelijama.

Pogledajmo ponovo primer:

ID Ime Prezime Odeljenje Godina rođenja
1 Marko Marković III-1 2009
2 Ana Jovanović II-2 2010
3 Petar Petrović III-1 2009

 

Kolona  predstavlja jednu osobinu ili vrstu podatka.

Na primer:

  • Ime
  • Prezime
  • Odeljenje
  • Godina rođenja

Kolona Prezime sadrži prezimena svih učenika.

Red  predstavlja podatke koji pripadaju jednom objektu.

U našem primeru jedan red predstavlja podatke o jednom učeniku.

Na primer:

2 | Ana | Jovanović | II-2 | 2010

predstavlja podatke o jednoj učenici.

Ćelija  je mesto na kome se nalazi jedna konkretna vrednost.

Na primer:

Jovanović

je vrednost u ćeliji koja pripada koloni Prezime.

4. Šta predstavljaju podaci u tabeli?

Da bismo bolje razumeli strukturu baze, možemo koristiti pojmove:

Tabela → red → kolona → vrednost

Na primer:

ID Ime Prezime Odeljenje
1 Marko Marković III-1

Ovde je:

  • tabela – učenici
  • red – podaci o Marku Markoviću
  • kolona – Ime
  • vrednost – Marko

Ovi pojmovi će nam kasnije biti veoma važni kada budemo radili sa pravim bazama podataka.

5. Jedinstvena identifikacija podataka

U bazi često postoji podatak pomoću kojeg možemo jednoznačno da identifikujemo neki zapis.

U našem primeru to je kolona ID.

ID Ime Prezime
1 Marko Marković
2 Ana Jovanović
3 Petar Petrović

Zašto nam je potreban ID?

Zato što dve osobe mogu imati isto ime i prezime.

Na primer:

ID Ime Prezime
15 Marko Jovanović
27 Marko Jovanović

Ako bismo učenika određivali samo prema imenu i prezimenu, ne bismo znali na kog Marka Jovanovića mislimo.

ID omogućava da ih razlikujemo:

  • učenik sa ID = 15
  • učenik sa ID = 27

Kasnije ćemo naučiti da se ovakav podatak koristi kao primarni ključ (Primary Key).

Važno: Primarni ključ je podatak koji jednoznačno određuje jedan zapis u tabeli.

6. Lako pronalaženje podataka

Jedno od važnih svojstava baze podataka jeste mogućnost da brzo pronađemo podatke koji su nam potrebni.

Na primer, škola ima 1.000 učenika.

Nastavniku je potreban podatak o učeniku koji se zove:

Petar Petrović

U dobro organizovanoj bazi nije potrebno pregledati svih 1.000 učenika ručno.

Možemo postaviti zahtev:

Pronađi učenika čije je prezime Petrović.

Baza će pronaći odgovarajući podatak.

Kasnije ćemo naučiti kako se takva pretraga radi pomoću SQL jezika.

7. Ažuriranje podataka

Podaci se tokom vremena menjaju.

Na primer, učenik promeni adresu.

U bazi imamo:

Adresa: Bulevar oslobođenja 10

Nakon promene adrese potrebno je promeniti podatak u:

Adresa: Cara Dušana 25

Promena postojećeg podatka naziva se ažuriranje podataka.

U bazi podataka treba da bude moguće:

  • dodati novi podatak,
  • promeniti postojeći podatak,
  • pronaći podatak,
  • obrisati podatak.

Ove četiri operacije su veoma važne za rad sa bazama podataka.

8. Tačnost i pouzdanost podataka

Podaci u bazi treba da budu tačni i pouzdani.

Na primer, ako je učenik rođen 2009. godine, nije dobro da u jednom delu sistema piše:

  1.  

a u drugom:

  1.  

Netačni podaci mogu dovesti do pogrešnih informacija i pogrešnih odluka.

Zbog toga sistemi za rad sa bazama podataka imaju različite mehanizme kojima se kontroliše unos i čuvanje podataka.

9. Zaštita podataka

Nisu svi podaci namenjeni svima.

Na primer, škola može imati podatke kao što su:

  • ime i prezime učenika,
  • datum rođenja,
  • adresa,
  • ocene,
  • izostanci.

Nastavnik, učenik, roditelj i administrator sistema ne moraju imati ista prava pristupa podacima.

Zato je važno obezbediti zaštitu podataka.

Zaštita može podrazumevati:

  • korisničko ime i lozinku,
  • različita prava korisnika,
  • ograničavanje pristupa određenim podacima,
  • pravljenje rezervnih kopija podataka.

10. Izbegavanje nepotrebnog ponavljanja podataka

Zamislimo da u školi imamo 1.000 učenika.

Ako za svakog učenika više puta upisujemo iste podatke, na primer podatke o njegovom odeljenju, baza može postati nepotrebno velika i podaci mogu početi da se razlikuju.

Na primer:

Učenik Odeljenje Razredni starešina
Marko III-1 Jovanović
Ana III-1 Jovanović
Petar III-1 Jovanović

Isti podatak:

Jovanović

ponavlja se više puta.

Kod većih baza podataka pokušava se organizovati struktura tako da se nepotrebno ponavljanje podataka smanji.

Kasnije ćete naučiti mnogo više o tome kako se podaci pravilno organizuju.

11. Baza podataka nije samo jedna tabela

Za male primere možemo koristiti jednu tabelu.

Međutim, stvarne baze podataka često imaju više tabela koje su međusobno povezane.

Na primer, školski informacioni sistem može imati:

Tabela UČENICI
ID Ime Prezime Odeljenje
1 Marko Marković III-1
2 Ana Jovanović III-1

Tabela PREDMETI
ID Naziv
1 Programiranje
2 Baze podataka
3 Matematika

Tabela OCENE
ID UcenikID PredmetID Ocena
1 1 1 5
2 1 2 4
3 2 1 5

Na ovaj način možemo čuvati veliki broj podataka i povezivati ih.

Na primer:

Marko Marković → Baze podataka → 4

Ovakva organizacija je karakteristična za relacione baze podataka, koje ćemo detaljnije upoznati kasnije.

12. Šta treba da zapamtimo?

Baza podataka treba da omogući da se podaci:

  • organizuju,
  • čuvaju,
  • pronalaze,
  • dodaju,
  • menjaju,
  • brišu,
  • štite.

Podaci u tabeli mogu biti organizovani kroz:  kolone i redove.

Kolona predstavlja određenu osobinu podatka, a red predstavlja skup podataka koji se odnose na jedan objekat.

Na primer, u tabeli učenika:

  • kolona „Ime“ predstavlja imena učenika;
  • kolona „Prezime“ predstavlja prezimena učenika;
  • jedan red predstavlja jednog učenika;
  • ID može služiti za jedinstvenu identifikaciju učenika.

13.  

Zamislite online prodavnicu.

Prodavnica ima hiljade proizvoda.

Za svaki proizvod potrebno je čuvati:

  • šifru proizvoda,
  • naziv,
  • cenu,
  • količinu,
  • kategoriju.

Ako kupac traži:

„Prikaži sve telefone koji koštaju manje od 50.000 dinara.“

sistem mora da pronađe odgovarajuće podatke.

Ako prodavnica dobije novu količinu proizvoda, podatak treba promeniti.

Ako se proizvod više ne prodaje, može biti potrebno da se podatak obriše ili označi kao nedostupan.

Zato baza podataka mora biti organizovana tako da omogućava efikasan rad sa velikim brojem podataka.

14.

Baza podataka – organizovana zbirka podataka.

Tabela – struktura u kojoj su podaci organizovani u redove i kolone.

Red – skup podataka koji se odnose na jedan objekat.

Kolona – predstavlja određenu osobinu ili vrstu podatka.

Ćelija – mesto u tabeli u kome se nalazi konkretna vrednost.

ID – podatak koji može služiti za jedinstvenu identifikaciju zapisa.

Ažuriranje podataka – promena postojećih podataka.

Zaštita podataka – sprečavanje neovlašćenog pristupa ili izmene podataka.

15.

  1. Zašto podaci u bazi podataka moraju biti organizovani?
  2. Šta je tabela?
  3. Šta predstavlja kolona u tabeli?
  4. Šta predstavlja jedan red u tabeli učenika?
  5. Šta je ćelija?
  6. Zašto je koristan ID učenika?
  7. Zašto ime i prezime nisu uvek dovoljni za identifikaciju osobe?
  8. Šta znači ažurirati podatak?
  9. Navedite četiri osnovne operacije koje možemo vršiti nad podacima.
  10. Zašto je zaštita podataka važna?
  11. Zašto nije dobro nepotrebno ponavljati iste podatke?
  12. Da li stvarna baza podataka mora da ima samo jednu tabelu?
  13. Navedite najmanje tri primera sistema koji koriste baze podataka.
  14. Navedite podatke koje bi sadržala baza jedne biblioteke.
  15. Navedite podatke koje bi sadržala baza jedne online prodavnice.

16.

Zamislite da treba napraviti bazu podataka za školsku biblioteku.

a) Koje podatke treba čuvati o knjigama?

b) Koje podatke treba čuvati o učenicima koji pozajmljuju knjige?

c) Kako bismo evidentirali da je određeni učenik pozajmio određenu knjigu?

d) Zašto bi bilo korisno da svaka knjiga ima svoj ID?

e) Šta bi se desilo kada bi biblioteka imala 10.000 knjiga, a podaci ne bi bili organizovani?

 

Baza podataka nije samo mesto gde se podaci čuvaju. Ona treba da omogući da podaci budu organizovani, dostupni, tačni, zaštićeni i jednostavni za korišćenje.

U narednim časovima upoznaćemo različite vrste baza podataka i sisteme za upravljanje bazama podataka (DBMS).

 

Last modified: Saturday, 19 September 2026, 8:57 AM