IP na Windows-u - za dodatno čitanje
Mrežni nivo i IP protokol na Windows računarima
IP protokol mrežnog nivoa implementiran je kao softverska komponenta operativnog sistema, bez obzira o kom se operativnom sistemu radi. Do podešavanja ove komponente na Wondows računarima moguće je doći kroz Control Pannel Windows-a na način prikazan na slici.
Slika 3.11. Lokacija komponente za podešavanje mrežne konekcije
Pod mrežne konekcije (eng. Network Connections) u control panel-u wondows-a spadaju svi uređaji koji mogu komunicirati preko mreže: modemi i ISDN, ADSL i kablovski modemi, Ethernet kartice, i sl. Svaki uređaj koji ima Network Access sloj nudi mogućnost podešavanja IP nivoa.
Slika 3.12. Mrežna konekcija
Na sledećoj slici prikazana je IP softwerska komponenta koja implementira IP protokol na Windows-u XP. Do ovoga se može doći klikom na Properties dijalog asa prethodne slike.
sl. 1.3. Slika 3.13. Softverska komponenta koja realizuje IP protokol
Potrebno je naglasiti da neke od ranijih verzija Windows operativnog sistema prilikom instalacije operativnog sistema ne instaliraju automatski ovu komponentu. Ukoliko komponenta ne posoji moguće je instalirati (Install taster). Takođe je moguće instalirati i druge protokole na ovom nivou, koji se ne instaliraju automatski sa operativnim sistemom (IPX, AppliTalk, i sl).
Podešavanja IP adresa i subnet maske prikazana su na sledećoj slici (properties na dialogu sa prethodne slike).
Slika 3.14. Podešavanje IP protokola
Napomena: zaključak koji je potrebno izvući iz prethodnih poglavlja je da računari na lokalnoj mreži mogu komunicirati ukoliko se nalaze na istoj IP mreži. Da li su na istoj IP mreži vidi se kombinovanjem IP adrese i subnet maske. Tako, računar sa primera sa slike može komunicirati sa računarima sa lokalne mreže i ako na mreži ne postoji ruter, odnosno gateway ukoliko su IP adrese računara u opsegu 160.99.13.1 do 160.99.13.255. Kako na mreži postoji gateway (160.99.13.11), računar sa primera može komunicirati i sa računarima koji nisu na lokalnoj mreži.
Računar sa primera ima javnu IP adresu sa mreže koja po standarnoj podeli mreža pripada mreži klase B (vidi se na osnovu IP-a), ali je ta mreža dalje podeljena u klasu C, što se vidi iz subnetmaske. Ukoliko se postavlja lokalna mreža na kojoj računarima nisu dodeljene javne IP adrese, potrebno je podesiti IP adrese sa neke od privatnih mreža navedenih ranije.
Postoji i automaska konfiguracija IP adrese hosta preko DHCP protokola. Ovaj protokol je protokol aplikativnog nivoa i biće obrađen u delu koji se bavi protokolima aplikativnog nivoa. DNS takođe.