21/22.4 Programiranje 4

Pod pojmom Generički – misli se na neki opšti oblik, na nešto što nije specifično. Kada u C#-u sretnete pojam generički, to znači da se ne odnosi ni na jedan poseban tip podataka

---

---

Kako je to rađeno pre C#-a:

U programskom jeziku C - koristi se makro

U C jeziku se za generičko programiranje koriste predprocesorske makro naredbe, npr:

#define Kvadrat(x) x*x

Ovo je makro naredba kojom se deo koda koji je u zagradama označen sa x zamenjuje sa x*x. Makro naredbe nisu funkcije. One se realizuju u toku kompajliranja leksičkom zamenom teksta.

Primer:

Makro naredba:	Izvršava se kao:
int i; Kvadrat(i) * 3	int i; i*i*3
float x; x*Kvadrat(6.7)	float x; x*6.7*6.7
float x; x=Kvadrat(x+6.7)	float x; x=x+6.7*x+6.7 //greška

U prva dva primera pokazano je kako se ista makro naredba koristi za tipove int i float. Greška u trećem primeru, se može izbeći tako da se „argumenti“ makro naredbe napišu u zagradama tj.

#define Kvadrat(x) (x)*(x)

Problem kod makroa je da je programski kod makroa nepregledan i teško je uočiti greške prilikom kompajliranja, budući da kompajler samo taj programski kod makroa nalepi umesto poziva i moguće su semantičke greške koje je vrlo teško otkriti.

U programskom jeziku C++ koristi se  template (šablon):

U jeziku C++ pri definiciji funkcije moramo navesti tipove parametara. C++ dopušta korišćenje preopterećenih (overloaded) funkcija. To su funkcije koje imaju jednaka imena ali različitu listu parametara. Preopterećivanje funkcije ima nekoliko nedostataka: ukoliko želimo nešto promeniti u kodu funkcije moramo to učiniti na puno mesta, pa se povećava i mogućnost greške, ne možemo predvideti na kojim će sve tipovima korisnik hteti da pozove funkciju.

U C++ se isti efekat kao u C-u sa #define može postići korišćenjem definisanjem inline funkcija:

inline int Kvadrat(int x) {
    return x*x;
}
inline float Kvadrat(float x) {
    return x*x;
}
inline double Kvadrat(double x) {
    return x*x;
}

Primetimo da sva tri tipa definicije funkcije Kvadrat imaju isti oblik:

T Kvadrat(T x) {
    return x*x;
}

gde T može biti int, float ili double. Ova definicija ima generički oblik. U C++ jeziku se može vršiti generičko definisanje funkcija, na način da se ispred definicije ili deklaracije funkcije, pomoću ključne reči template, označi da T predstavlja „generički tip“.

template <typename T> T Kvadrat(T x) {
    return x*x;
}

Izvršenje poziva funkcije se mora obaviti sa stvarnim tipovima:

int x,y;
y=Kvadrat<int>(x);

Pogodno je da se klase i funkcije mogu pisati generički, parametrizovano tipovima podataka. Takve generičke klase i funkcije nazivaju se u jeziku C++ šablonima (templates). Iz šablona se generišu stvarne klase, odnosno funkcije, za konkretne tipove.

Generički mehanizam je u potpunosti statički - zamena parametara je u vreme prevođenja. Funkcijski šablon se ne koristi dok kompajler ne naiđe na poziv generičke funkcije. Tek tada se stvara i prevodi nova varijanta funkcije u zavisnosti o tipu na kojem je funkcija pozvana.

A kako se to koristi u programskom jeziku C# :

U C#-u mogu da se definišu klase, interfejsi, apstraktne klase, polja, metode, statičke metode, propertiji, događaji, delegati i operatori korišćenjem type parametra, i bez navođenja konkretnog tipa podataka. Taj parametar će da dobije potrebni tip podataka kasnije, u programu, prilikom kreiranja konkretnog primerka (instance).

Generički tipovi se deklarišu tako što se navodi ime type parametar u šiljatim zagradama < >. Uobičajena praksa je da se između zagrada za tip koristi slovo T ukoliko se radi sa jednim parametrom ili da se koristi slovo T kao predznak poput TKey, TValue ukoliko se deklariše više parametara.

Na primer, ako se želi napraviti lista koristeći generičnost, moguća deklaracija bi bila List <T>, gde T predstavlja vrstu podataka. Kada se načini primerak može se napraviti List<Integer> ili List<Osoba>. Prema listi se zatim postupa kao prema listi onog tipa podataka koji je naveden.

(primeri koji se koriste na vežbama će biti postavljeni kasnije)