LEKCIJA 2: Sadržaj zahteva za projektovanje
Uvod
Svaki projekat započinje zahtevom za projektovanje. Zahtev predstavlja dokument kojim investitor ili naručilac definiše šta želi da bude izrađeno.
Zahtev za projektovanje predstavlja dokument koji jasno definiše šta treba napraviti, kako treba da funkcioniše i pod kojim uslovima se realizuje. On je polazna osnova za sve dalje aktivnosti u okviru projekta.
Ko daje zahtev za projektovanje?
Zahtev za projektovanje obično daje naručilac projekta. To može biti kompanija, institucija ili nastavnik u školskom okruženju. Naručilac projekta treba da definiše problem koji treba rešiti i postavi osnovne smernice za realizaciju. U kontekstu nastave, nastavnik preuzima ulogu naručioca i definiše problem koji učenici treba da reše.
Primer: Škola može dati zahtev za izradu računarske mreže ili informacionog sistema za elektronski dnevnik.
Šta sadrži zahtev za projektovanje?
Sadržaj zahteva za projektovanje obuhvata više delova. Pre svega, tu je opis problema ili sistema koji treba razviti. Ovaj deo treba da odgovori na pitanje šta je cilj projekta. Na primer, može se tražiti izrada tehničke dokumentacije za računarsku mrežu u učionici ili sistem osvetljenja.
Zatim slede funkcionalni zahtevi. Oni definišu šta sistem treba da radi. U primeru računarske mreže, to može značiti povezivanje svih računara sa internetom, omogućavanje komunikacije između uređaja i obezbeđivanje pristupa štampaču. Funkcionalni zahtevi određuju osnovnu svrhu sistema.
Pored njih, postoje i nefunkcionalni zahtevi. Oni se odnose na uslove rada sistema, kao što su brzina, sigurnost, pouzdanost ili ograničenja u resursima. Ovi zahtevi često utiču na izbor rešenja i način realizacije projekta.
Važan deo zahteva čine i ograničenja. Ona definišu šta nije dozvoljeno ili šta mora biti ispoštovano. Ograničenja predstavljaju dodatne uslove koji moraju biti ispoštovani. Ona mogu biti tehnička, vremenska ili organizaciona. Na primer, može postojati ograničenje u izboru softvera ili raspoloživoj opremi.
Dobro definisan zahtev za projektovanje omogućava jasnu organizaciju rada i smanjuje mogućnost grešaka. Dobar zahtev za projektovanje mora biti jasan i precizan. Najčešće sadrži:
1. Osnovne podatke: naziv projekta, naziv naručioca, kontakt podatke, datum.
2. Opis problema - Opisuje se: šta treba rešiti, koji problem postoji, zašto je projekat potreban.
3. Ciljeve projekta - Ciljevi definišu šta projekat treba da postigne. Na primer: povećanje bezbednosti mreže, brži pristup podacima, automatizacija procesa,...
4. Tehničke zahteve - Definišu se: oprema, softver, standardi, performanse sistema,...
5. Rokove - Navode se: početak projekta, krajnji rok, važni datumi.
6. Finansijska ograničenja - Određuje se budžet projekta.
7. Posebne zahteve - Na primer: zaštita podataka, kompatibilnost sa postojećim sistemima, mogućnost proširenja sistema.
Na osnovu definisanog zahteva započinje tehnološki proces, odnosno niz koraka koji vode ka realizaciji projekta - u našem slučaju to je tehnička dokumentacija za računarsku učionicu.
Primer zahteva za projektovanje
Zadatak: Škola želi modernizaciju računarske učionice. Zahtev može sadržati: broj računara, vrstu mreže, potreban softver, internet konekciju, bezbednosne zahteve, rok realizacije.
Pitanja za proveru znanja
- Ko daje zahtev za projektovanje?
- Koji su osnovni delovi zahteva?
- Zašto je važan precizan zahtev?
- Šta mogu biti tehnički zahtevi?
- Šta se definiše rokovima projekta?